am@astronomija.co.yu

 

Sadržaji Astronomije
O Astronomiji 9
Vesti
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

 ASTRONOMIJA
Veća fotografija 122 k
broj 9
 
Astronomija broj 9  - ASTROFOTOGRAFIJA


Izvod iz članka:
Digitalni refleksni fotoaparati
(DSLR) u astrofotografiji

Da odmah napomenem da se ovi aparati mogu podeliti u dve osnovne grupe: refleksni (DSLR) i nerefleksni. Oni prvi su mnogo skuplji, a naročito su to bili u početku, kada su bili limitirani i najdužom ekspozicijom. Danas su najjeftiniji DSLR aparati jeftiniji od najskupljih nerefleksnih, a tek nešto skuplji od najjeftinijih hlađenih CCD astrokamera. I pored relativno niske cene, omogućuju postizanje izvanrednih rezultata, čak i kada su DS objekti u pitanju.Aimaju nekoliko prednosti u odnosu na nerefleksne aparate. Najočiglednija je – objektiv im se može skinuti. To im omogućava da se mogu koristiti i za snimanje u primarnom fokusu, kao i u okularskoj projekciji, pa se stvari mogu više kontrolisati, što omogućava znatno kvalitetnije slike.Akad su CCD astrokamere u pitanju, DSLR aparati imaju i veći čip sa više piksela. Vremenom, njihovi čipovi su, osim u rezoluciji, dobijali i na stabilnosti rada pri dužim ekspozicijama, što rezultira u sve manjoj elektronskoj buci. Ovome u mnogome doprinose i veći pikseli u odnosu na nerefleksne digitalne aparate. Međutim, to ne znači da su stari digitalni fotoaparati zbog niže rezolucije, te time i većeg piksela na čipu iste veličine, bolji od današnjih. Pored trke u „megapikselima“ koja široj javnosti najviše pada u oči, uvode se i mnoga druga tehnološka poboljšanja, kako ona koja se tiču samog čipa i prateće elektronike, tako i u načinu na koji se registrovana slika obrađuje. Prvo u samom digitalnom aparatu, a posle i u računaru.

Kao i kod hlađenih CCD astrokamera, i ovde, pa čak i više jer hlađenja nema, važi pravilo da treba posle svakog snimka napraviti i tzv. „dark frame“, pa ga u postprodukciji oduzeti od sirovog snimka. I pored toga što današnji DSLR, pa i većina nerefleksnih digitalnih aparata to mogu da urade automatski, mnogi astrofotografi to vole da obave sami, ručno. U stvari, pošto elektronska postprodukcija omogućava kombinovanje više pojedinač nih snimaka („stacking“), radi se i više dark frejmova, od kojih se pravi „master dark frame“.

Autor: Nedeljko Marković
Nedeljko Marković je profesionalni fotograf u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, dugi niz godina se bavi astrofotografijom. Objavljuje radove u domaćim i stranim časopisima.
 
Možete nam pisati i na email adresu   astronomija@astronomija.co.yu ili direktno iz AM!
Pišite nam
Upišite vašu e.mail adresu
Predmet:
   

(novembar 2004.)

vrh