HOME

am@astronomija.co.yu

 

Sadržaji Astronomije
O Astronomiji
Vesti
 

 

 

Potražite u AM

Sadržaj AM

 

 ASTRONOMIJA - broj 16
16
 
Veća fotografija 102 Kb
 
SLIKA SA NASLOVNE STRANE

Godine 1905. u časopisu Annalen der Physik pojavila su se četiri kratka članka 26-togodišnjeg službenika švajcarskog patentnog zavoda Alberta Ajnštajna. Jedan od tih članka sadržao je temelje specijalne teorije relativnosti, a drugi čuvenu formulu E=mc2. Sto godina kasnije UN su proglasile Međunarodnu godinu fizike. U ovom broju Astronomija sa više odabranih članaka obeležava godinu fizike.

Naslovnu stranu dizajnirao je slikar Mića Uzelac miuzelac@eunet.yu
www.artuzelac.com 

Astronomija broj 16 

Komentar na članak iz Astronomije broj16
ZAŠTO TREBA UKINUTI NASU? - prikaz

       Pročitavši napis koji se pojavio u ,,Astronomiji’’ o štetnosti NASA-e za razvoj kosmonautike, u prvi mah mi se učinio logičan, ali nakon malo razmišljanja, došao sam do zaključka da to i nije baš tako. Tu, kao i u svemu drugom, ne treba biti isključiv. Privatna inicijativa je dokazala neke svoje prednosti u privrednom životu, razvoju proizvoda, tržišta, pravljenju novca. I sve je lepo i fino dok se ne dođe do ove zadnje tačke, koja je, s jedne strane, veliki pokretač, a s druge, velika kočnica.

       Da to malo bolje obrazložim. Privatni kapital ništa ne radi iz altruizma, cilj mu je stvaranje novca koji opet služi, ne poboljšanju standarda, uslova rada i napretku društva, već zadovoljenja svih potreba vlasnika. Dok te stvari nisu u koliziji, dok kao ,,nusproizvod’’ bogaćenja vlasnika imamo i rast standarda svih, čine se naučna otkrića, a tehnika i tehnologija napreduju, čini nam se da je sve u redu i da je privatna inicijativa zaslužna za sve to i opravdava svrhu.

       S druge strane, akumulacija kapitala u najrazvijenijim zemljama, a one su nosioci kosmičkih programa, dovodi do još većeg osiromašenja, i sada siromašnih zemalja (zbog neekvivalentne razmene, takozvanih ,,makaza cena’’ sirovina i gotovih proizvoda), i time ograničavanja kruga zemalja, potencijalnih učesnica u razvoju nauke, tehnike i tehnologije pa tako i kosmičkih istraživanja. Manji broj talenata dospe u razvijene zemlje i bude iskorišćen za dobrobit čovečastva, mada ne i svoje zemlje i naroda, ali to je već drugo pitanje.

       Projekti koje bi razvijele privatne kompanije su oni koji donose profit i trajaće dok postoji korist od njihove eksploatacije. Tu nema mnogo mesta za fundamentalna istraživanja ili projekte za koje se pretpostavlja da će doneti manje prihoda od troškova. Raspodela mogućih koristi bi takođe bila nepravična. Čak i da matična država kompanije, putem poreza izvrši zahvatanje dela profita, druge zemlje, koje su već hendikepirane time što su istorijskom pljačkom od strane kolonijalnih i bogatih sila osiromašene, pa ne mogu učestvovati u istraživanju i iskorišćavanju kosmosa, neće dobiti ništa, što još uvećava jaz.

       Samo ću pomenuti strah od mogućeg stvaranja privatnih imperija, mikro-satrapija, otuđenih centara moći i sl. u različitoj gradaciji štetnosti, na šta su često ukazivali pisci naučne fantastike.

        Državne agencije u demokratskim državama (kakvih doduše još nema, a ako tu neko podrazumeva CNN demokratije kakve propagiraju američki predsednici, koje se prepoznaju po raznim humanitarnim akcijama tipa ,,milosrdni anđeo’’ svuda po svetu, grdno se vara) bi mogle biti pod većim uticajem naučnih krugova.

       Da skratim, nisam ni za ukidanje jednih, ni za oduzimanje prava drugima da se bave poslovima za koje su spremni i sposobni jer u oba tabora ima pozitivnih elemenata. Više se radi o podeli poslova ali i nadležnosti između privatnih korporacija i državnih agencija.

       Ne znam koliko ovi komentari za FORUM mogu biti dugi pa ću ovde zaustaviti svoje pero sa nerešenim skorom.

       Puno pozdrava !

U Nišu 30.11.2005.g.                                                                Filipović Aca
 

 
Možete nam pisati i na email adresu   astronomija@astronomija.co.yu ili direktno iz AM!
Pišite nam
Upišite vašu e-mail adresu
Predmet:
   

(jun 2004.)

vrh