Sadržaj AM

Uprkos problemima koji su pratili njegovo lansiranje spejs šatl Diskaveri je bez ikakvih teškoća, lako i elegantno sleteou Vazduhopolovnu bazu Endrju u Kaliforniji. Ipak, pitanje daljih letova šatlova je otvoreno.

Naslici vidimjo Diskaveri nakon što se vratio sa svog zadnjeg puta u svemir.

Foto: NASA Foto: NASA

ZMAJ PO DRUGI PUT LETI U KOSMOS

O kineskim svemirskim poduhvatima

Izvod iz članka

Projekat „Šuguan“ nikada nije zaživeo. Bio je žrtva više političkog obračuna poznatog pod imenom „Slučaj Lin Biaoa“. Naime, maršal Lin je krajem šesdesetih bio ministar odbrane i potpredsednik Komunističke partije Kine, praktično druga figura u vrhu kineske države. Ujedno, kako je kosmički program bio pod okriljem Armije, Lin je bio stožer kineske kosmonautike. Između maršala Lina i predsednika Maoa došlo je do sukoba koji je kulminirao pokušajem atentata na Maoa. Maršal je pokušao da pobegne u SSSR, ali se njegov avion srušio u Mongoliji. Maršal Lin je poginuo. Kako je Armija kontrolisala kosmički program Kine, posle smrti Lina započeo je obračun sa njegovim saradnicima; sa rukovodećih pozicija uklonjeni su generali koji su radili na projektu „Šuguan“ od početka. Njihovim uklanjanjem lagano su isparile i kineske ambicije da u skorije vreme pošalju čoveka u kosmos.

Gotovo dve decenije kasnije, 1986. Kina je započela novi program pilotiranih letova u kosmos pod oznakom Projekat 863. Tada su pripremljene dve studije – jedna vezana za razvoj kosmičkog transportnog sistema (projekat 863-204), i druga posvećena razvoju kosmičke stanice sa ljudskom posadom (projekat 863-205). Juna 1988. specijalne grupe kineske kosmičke industrije, Armije i akademije su u okviru projekta 863-204 predložile šest potencijalnih verzija budućeg razvoja kineskog kosmičkog transportnog sistema – od klasične kosmičke kapsule, preko nekoliko varijanti minišatla do koncepcije koja je podsećala na evropski projekat „Hermes“ koji nikda nije realizovan. Jula 1988. u uži izbor su ušla dva projekta; razvoj kosmičkog broda tipa „Sajuz T“ i klasične rakete-nosača velike nosivosti koji je predlagala Kineska akademija kosmičke tehnologije (CAST) i minišatl bez glavnog motora nazvan „Tjan Čiao 1“ (Tian Jiao – u slobodnom prevodu „Izuzetan u kosmosu“) –predlog Kineske akademije tehnologije raketa-nosača (CALT). Godinu dana kasnije projekat kosmičkog broda i rakete-nosača prihvaćen je kao osnovna smernica kineskog pilotiranog kosmičkog programa. Januara 1991. pri Ministarstvu za aerokosmos osnovan je program za let čoveka u kosmos pod rukovodstvom Liu \ijuana (Liu Jiyuan). Smernice razvoja finalizirane su početkom 1992. posle čega je grupa ruskih stručnjaka pozvana da kineskim inženjerima pruži osnove pilotirane kosmonautike. Kasnije, 20 mladih inženjera je otišlo u Rusiju gde su završili forsirane kurseve projektovanja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.