|
Intervju sa Milivojem Juginom
ŽIVOT ZA KOSMOS
(Izvod)
ASTRONOMIJA: Da se vratimo još malo na
„Apolo“ misije.Vi ste prisustvovali lansiranju „Apola 11“ i „Apola 16“.
Ova prva je bila istorijska misija. Interesuje nas kako ste doživeli to
lansiranje? Da li je bilo mesta za razmišljanja o istoriji koja se tada
stvarala?
JUGIN:Vidite, ja sam otišao tamo sa jednim
zaista neuobičajenim zadatkom. Televizija Beograd je mene poslala tamo
da vršim prenos prvih 10 minuta. Pet minuta pre lansiranja do pet minuta
posle lansiranja. Za 10 minuta, razmišljao sam, šta je to – tri-četiri
rečenice, kakva je atmosfera na kosmodromu, lansiranje i gotovo.
Međutim, dva dana pre lansiranja mene u hotelu bude telefonom i kažu,
Vašington je na liniji. Slušam, a oni kažu da se Beograd javio
telegramom. I pročitali su kratku poruku: - Prenosiš svih 50 minuta,
pozdrav Branko Stanković.
Dakle, prenosiš umesto 10 čitavih 50 minuta... Bože moj, odmah me je
san prošao i počeo sam da pripemam materijal. Ali, što je još
interesantnije bilo, zamislite šta se dogodilo. Ovde je bio Skale Mitić,
Svetolik Mitić u televiziji Beograd, a ja sam bio u Kejpu. I sada,
naravno, kako je počeo moj prenos ja pričam kako je ovde, kako je
napeto, šta se sve dešava - i taman, jedno 10 minuta pre poletanja,
najednom stop! – prekid veze. Rekoh, pa zar baš sad!? Došao sam ovde,
prošao sve ovo što sam video, ljudi očekuju našu reč odavde, u ovakvom
trenutku a ono takav peh?
I tako je to trajalo, da ne preteram, jedno minut, minut i po. Za
mene je to bila večnost. Ja ne zanam šta da radim, kad najednanput čujem
glas Skaleta: „Druže Jugin, da li me čujete!?“. Kad sam se ja prodrao:
„Čujem vas druže Mitiću!“ (smeje se)... „Rekoh, za svaki slučaj ako ovaj
mikkrofon ne radi, da se bolje čujem“...
I onda je krenulo sve, ali taj trenutak, gledate u ono, ljudi su tu,
sad su ušli u raketu, sad će da polete, to je za nezaborav ...
ASTRONOMIJA: Ali samo lansiranje, kakav je
to doživljaj?
JUGIN: To je opštečulni osećaj. Pazite, vi
ovde kad gledate na TV, vidite raketa stoji normalno, najednom počne
dim, čuje se zvuk motora i ona ide u nebo. Međutim tamo, kada dodje ono
odbrojavanje - 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, paljenje, počinje dim, 3, 2, 1, pa
kad počinje... a ja sam bio na onoj tribini gore, u nekom šestom, sedmom
redu gore, i tu gde sam ja bio počinje odjednom da se trese, sve se
trese kao da je zemljotres. I u tom trenutku, dok vi čekate da krenu
prvi ljudi na Mesec, najedanput osećećate zemljotres. Poduzima vas tako
neki nemir, ali znate da morate nešto da kažete. I zamislite, u tom
trenutku ja izgovorim one reči za koje kažu da su istorijske: „Ovo je
užasno i veličanstveno“. (smeje se)
|
