HOME

am@astronomija.co.yu

 

Sadržaji Astronomije
O Astronomiji
Vesti
 

 

 

Potražite u AM

Sadržaj AM

 

 ASTRONOMIJA - broj 15
15
Veća fotografija 127 Kb
 
SLIKA SA NASLOVNE STRANE

Uprkos problemima koji su pratili njegovo lansiranje spejs šatl Diskaveri je bez ikakvih teškoća, lako i elegantno sleteou Vazduhopolovnu bazu Endrju u Kaliforniji. Ipak, pitanje daljih letova šatlova je otvoreno.

Naslici vidimjo Diskaveri nakon što se vratio sa svog zadnjeg puta u svemir.

Foto: NASA Foto: NASA

Astronomija broj 15 


O FOTOGRAFIJI ZVEZDANOG NEBA

*** Izvod iz članka

Do pre petnaestak godina se smatralo da refraktori, po nameni, pripadaju objektima Sunčevog sistema i dvojnim zvezdama. Sa razlogom, jer uobičajeni odnos f/D od 10 do 15 je omogućavao velika uvećanja, a samim tim i i usko vidno polje što su osnovne karakteristike kod planetarne fotografije.Većina teleskopa su bili ahromati tipa Fraunhofer, ali zahvaljujući većoj žižnoj daljini hromatska aberacija je bila svedena na podnošljiv nivo. I tako, nešto više od sto godina se praktično ništa posebno nije događalo sa refraktorima, naravno komercijalnim. Prevlast katadioptičkih instrumenata na području fotografije zvezdanog neba time je bila osigurana.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka , Al Nagler (poznat i po optičkim šemama veoma kvalitetnih okulara) projektovao je za Tele Vue kvadriplet, objektiv koji se sastojao od dva para sočiva na međusobnom rastojanju 1/3 žižne daljine računajuć i od prednjeg dubleta. Bila je to pomalo neuobičajena kombinacija za to vreme što se tiče amaterskih refraktora, a koja se danas uveliko koristi kod kvalitetnih APO sistema jer korekcija optike prema Ronchi i Foucault–u je reda 1/6 lamda što u odnosu na klasične ahromate sa 1/3 lamda dovoljno govori. Nedugo zatim, na tržištu amaterskih teleskopa pojavljuju se tzv. “lovci na komete”, kratkofokusni refraktori (manje – više uspeš ni ahromati), obično stomilimetarski objektivi sa fokusom od 500 milimetara. Veliko vidno polje je zainteresovalo amatere koji su se bavili fotografijom zvezdanog neba, ali nedovoljno korigovana optika je bila glavna prepreka široj upotrebi na tom polju.

Unarednom broju časopisa biće govora o optičkim filterima, filmovima, fotoaparatima i priboru i prikazane (najzad) fotografije zvezdanog neba. Pored fotografija samog autora biće objavljene najbolje fotografije litalaca “Astronomije” a nagrade su , naravno u “optilkom” obliku. Fotografije na analognom ili digitalnom zapisu, sa svim potrebnim podacima, pošaljite na adresu:

Astronomija,
Vladike Ćirića 31
21000 Novi Sad

Odnosno na

foto@astronomija.co.yu

NAPOMENA:
Ne traži se fotografija u rangu snimaka "Habla":o), već prava amaterska fotografija, koja zadovoljava pre svega estetkse kriterijume.

Pravi bum kvalitetnijih kratkofokusnih refraktora vremenski se poklapa sa Hale-Bopp kometom, kada firme sa Dalekog istoka koriste novonastalu šansu izbacujući na tržište “brze” refraktore sa objektivima do 150mmprečnika i bukvalno osvajaju (pod raznim zvučnim imenima) Evropu i Severnu Ameriku. Korekcija optike, posebno hromatske aberacije je bila srazmerna niskoj ceni ovih instrumenata. Bez obzira na to, njihova masovnija pojava je doprinela ne samo popularnosti takvog tipa teleskopa već i počela da postavlja standarde, omogućujući time da on dobije svoje pravo mesto u astronomskoj fotografiji zvezdanog neba.

Autor: Slavko Stojanov,
Iskusni astrofotograf. Svoje fotografije objavljuje u domaćim i stranim časopisima

 

 
Možete nam pisati i na email adresu   astronomija@astronomija.co.yu ili direktno iz AM!
Pišite nam
Upišite vašu e-mail adresu
Predmet:
   

(jun 2004.)

vrh