U ASTRONOMIJI: Specijalan dodatak: NOVA broj 2. Veća 49 kb

Da Leonov nije mogao da se vrati u brod, on bi bio ostavljen da umre, a na Zemlju bi se vratio samo komandant Bjeljajev. Takvo je bilo instrukcija koju je Bjeljajevu dao lično Sergej Karaljov u tajnom razgovoru kome je, iza zavese, ipak prisustvovalo treće lice koje se nedavno oglasilo. Međutim, i sada posle četrdeset godina, Leonov u takvu verziju ne veruje, već u nešto drugo… Ali krenimo redom.
…………….
…………….
Na komandu Bjeljajeva, Leonov je uplovio u komoru i prikačio fal za skafander. Leonov: - Sve je normalno. Spreman sam za izlazak. Beljajev: - Još je rano, Ljoša. Poklopac između njih je hermetički zatvoren; Bjeljajev je razhermetizovao izlaznu komoru. U 11:32:54 č otvorena su spoljašnja vrata izlazne komore i Leonov je od tog trenutka bio u totalnom vakuumu. „...Zapljusnula me je jarka svetlost Sunca. Međutim, nijemezaslepila: štitiomeje filter hermoš lema. Mogu da izađem? - pitam komandanta. On ne odgovara. Sigurno, pomislio sam, proverava rad pribora. Zatim, čujem njegov umirijući glas: - Ne žuri. Sve ćemo raditi prema planu. Čekam. Tražim Zemlju. Evo je, rođena. Izgleda kao ploča i samo krivina na njenim rubovima podseća me da je naša planeta okrugla... Veličanstvena slika! Kroz oblake vidi se Crno More, Kavkaški greben. Potražio sam Soči, gde se odmaramo. Na početku nisam ga našao. Ne, evo ga, mali beli trougao između planina i mora.

- Vreme je. Ali ne žuri. - opominje me Bjeljajev.

- Kreni! Sve što vidiš, opiši.

Ne žureći, počeo sam da se izvlačim iz komore. Trenutak - i ja sam u kosmičkom bezdanu. Samo me tanani fal spaja sa „Vashodom“, malenim zemaljskim svetom u kome je sada moj drug" - priseća se Leonov.

Leonov je bio oči u oči sa beskrajnom Vaseljenom. Oko njega je bio potpuni, smrtonosni kosmički vakuum, u svoj svojoj hladnoći. Svetle zvezde koje ne trepere, milioni zvezda i Sunce, ali bez oreola. Kosmonaut je sa kinoaparata C-97 postavljenog na rubu izlazne komore skinuo poklopac i odgurnuo ga u stranu, prema Zemlji. Druga Tv kamera se nalazi na vrhu rezervnog raketnog motora, iznad kapsule i u njenom vidnom polju je i deo izlazne komore. Boraveć i u otvorenom kosmosu Leonov se pet puta udaljavao i približavao brodu. Prvo udaljenje je bilo minimalno: kosmonaut se udaljio na jedan metar od komore. Tada je proverena njegova sposobnost orijentacije u prostoru. On je znao da je Sunce iznad njegove glave, a Zemlja - dole. Znali su to i ljudi koji su razmišljali o snimanju ovog poduhvata, ali niko nije slutio da će čovek u skafandru, sa svojih stotinak kilograma mase, krećući se kroz otvoreni kosmos, uticati na šestotonski kosmički brod i okretati ga, tako da je Leonov, u pojedinim trenucima bio van vidnog polja Tv kamere. Tokom sledeća četiri udaljavanja, Leonov se od „Vashoda“ udaljio do maksimalne dužine fala, 5,35 metara. Od broda se udaljavao leđima okrenut, a natrag se vraćao zatežući fal, čeono, sa ispruženim rukama, da bi predupredio eventualni udarac o brod.

Vreme je proticalo brzo. Isticali su poslednji minuti Lonovljevog boravka u otvorenom kosmosu. On je uradio sve što se od njega očekivalo. Iznad Jeniseja, Bjeljajev je naredio svom kolegi da otpočne pripreme za povratak u brod. Kada ga je Bjeljajev pozvao da se vrati u brod, Leonov se, kako je napisao u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Dve strane Meseca“, setio trenutka iz ranog detinjstva kada ga je majka kroz otvoreni prozor pozvala da uđe u kuću. Leonov je sa ruba komore skinuo kinoaparat i gurnuo ga u komoru.

Leonov je bio spreman za povratak kada je, što se dugo nije znalo, bio na korak do smrti. Šta se u stvari desilo? Skafander u kome je radio u otvorenom kosmosu je detaljno ispitan u barokomorama na Zemlji. Tamo je vazduh razređ en do nivoa koji odgovara visinama oko 90 km iznad nivoa mora, tako da je bilo nemoguće imitirati apsolutni vakuum koji vlada u kosmosu. Tako je Leonov trenirao ipak u uslovima u kojima je bilo, iako jako razređenog, vazduha. I to daleko više u porođenju sa 500 kilometara visine na kojoj se nalazio tokom kosmičke šetnje. Verovalo se da je zbog toga moguća blaga deformacija skafandra, pa je Leonov pred izlazak jako zategnuo sve kaiševe skafandra. Međutim, kada je izašao iz broda skafander se doslovno napumpao, koliko zbog efekta totalnog vakuuma, toliko zbog energičnih poteza kosmonauta koji je trošio više kiseonika nego što je to bilo za vreme obuke. Zbog toga je sistem kontrole uslova života u skafandru upumpavao više kiseonika, tako da je skafander povećao svoj obim do te mere da je Leonov u njemu naprosto „visio“. Prsti su izašli iz rukavica, noge iz čizama. A kada je trebao da se vrati nastupio je najkritičniji momenat: Leonov je sa užasom shvatio da se njegov skafander toliko deformisao da nije mogao nogama, kako je vežbao, da prođe kroz uzani otvor (70cm) u komoru. Pretilo je da Leonov ostane izvan broda! Uz to zalihe kiseonika u njegovom skafandru su se rapidno smanjivale, dok je iza njegovih leđa mračna strana Zemljine polulopte brzo dolazila. Kompletna operacija je trebala biti obavljena na svetloj strani, za vreme „kosmičkog dana“. U totalnom mraku, bez ikakvih pomoćnih svetala, Leonovu bi bilo gotovo nemoguće da se vrati u brod.