HOME

am@astronomija.co.yu

 

Sadržaji Astronomije
O Astronomiji
Vesti
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

 ASTRONOMIJA - broj 13
13
Veća fotografija 205 Kb
 

U ASTRONOMIJI:

Specijalan dodatak:
NOVA
broj 2.

Veća 49 kb

Astronomija broj 13 
 

Izvod iz članka:

Deep Impact

Sonda teška 370 kg udari}e 4. jula u samo srce komete Tempel 1 i uz oslobađanje ogromne količine energije napraviti krater dubok 25 m i širok oko 100 m.

Komete su vremenske kapsule koje kriju detalje o formaciji i evoluciji Sunčevog sistema. Sastavljene od vodenog leda, gasa i prašine one predstavljaju najprimitivnija nebeska tela nastala na obodima Sunčevog sistema pre 4,5 milijarde godina. Deep Impact (Duboki udar) će nam po prvi put omogu}iti da vidimo šta se nalazi ispod tamnim ledom prekrivene površine i razotkriti tajne koje su sakrivene duboko u unutrašnjosti komete.

Planiranje i razvijanje misije započeto je novembra 1999. i trajalo je sve do maja 2001. godine. Deep Impact projekat je potekao iz velikog NASA Discovery Mission programa koji naučnicima pruža mogućnost da na originalne načine i uz minimalne troškove dođu do velikih naučnih otkrića.

Ideja da se Deep Impact uputi ka kometi Tempel 1 iz Spejs šatla brzo je odbačena zbog previsoke cene vožnje šatlom. Najekonomičnija varijanta bila je korišćenje rakete Boeing Delta II koja je uspešno put svojih odredišta već poslala letelice Deep Space 1, NEAR, Mars Climate Orbiter, Mars Polar Lander, STARDUST i druge. Konačno, 12. januara 2005. godine iz Svemirskog centra Kenedi lansiran je i Deep Impact.Venera, Mars i Jupiter će odahnuti, ovoga puta gravitaciona pomoć planeta je izostala jer putanja Deep Impact letelice direktno vodi ka kometi Tempel 1.

Zapravo, Deep Impact se sastoji od dva zasebna dela: glavne letelice i impaktora koji je zakačen za matični brod sa donje strane. Impaktor će se 24 časa pre udara odvojiti i svom svojom snagom survati ka nukleusu komete. Taj dan, 4. juli 2005. ući će u istoriju, ami ćemo imati po prvi put otvoren pogled ka unutrašnjosti komete. Sa masom od 370 kilograma impaktor pravi krater veličine od kuće do fudbalskog terena u zavisnosti od poroznosti, gustine i ostalih osobina komete.

Glavna letelica će svojim moćnim kamerama i spektrometrom snimati kometu pre, za vreme i posle sudara. Veliki teleskopi na Zemlji i u orbiti u tom trenutku takođe vrše posmatranja novonastalog kratera i izbačenog materijala. Čak i astronomi amateri sa skromnijim teleskopima moći će da vide bljesak svetlosti sa komete ukoliko te noći Tempel 1 bude na njihovom nebu.

Autor: Srđan Penjivrag,
sekretar Astronomskog društva "Milutin Milanković" iz Zrenjanina. Posebno se interesuje za astronautiku, drži naučno-popularna predavanja iz astronomije i srodnih nauka.
 

 

 
Možete nam pisati i na email adresu   astronomija@astronomija.co.yu ili direktno iz AM!
Pišite nam
Upišite vašu e.mail adresu
Predmet:
   

(jun 2004.)

vrh