Sadržaj AM

Izvod iz članka:

ATOM KROZ ISTORIJU

P

Nakon otkrića Raderforda postojala je hipoteza o tome kako izgleda atom, ali bilo je i mnogo nedoumica. Jedan od najveć ih problema bilo je čuveno pitanje „Zašto elektron ne padne na jezgro“. Klasičnim razmišljanjem dolazi se do zaključka da se to mora desiti jer svaka naelektrisana čestica koja se kreće zrači i gubi energiju. Vremenom bi se energija elektrona smanjivala i njegova putanja ne bi bila stabilna već bi bila spirala ka jezgru.

Ovaj problem zadavao je mnogo muka, ali danski fizičar Nils Bor je 1913 god. postavio novi model atoma. Na osnovu mnogobrojnih eksperimenata Bor je postavio tri poznata postulata. Prema tom novom modelu atom se nalazi u stacionarnom stanju kada ne zrači energiju jer se elektron kreće po nekoj od dozvoljenih putanja. Ako se kreće po dozvoljenoj putanji najbližoj jezgru onda se atom nalazi u osnovnom stanju koje je najstabilnije. Ako atomu dovedemo energiju on prelazi u pobuđeno stanje odnosno elektron prelazi na višu putanju. Elektron može da prima (ili emituje) tačno određenu količinu energije koja nije kontinualna već je „kvantovana“ (može imati tačno određene iznose). Kvant je najmanji „paketić“ energije. Ideju o kvantu energije u fiziku je uveo 1900. god. Max Plank. Uvođenje kvantne energije ne samo da je rešilo problem stabilnosti atoma, ono je pokrenulo jedan potpuno nov pogled na svet i u sam osvitXXveka pokrenulo razvoj verovatno najtačnije i nasavršenije fizičke teorije - kvantne teorije.

Borovi postulati jesu bili osnov kvantne teorije, ali on je ipak atom opisivao klasičnim zakonima fizike. Bor je izračunao prečnik putanje po kojoj se elektron kreće, brzinu kruženja elektrona i energiju stacionarnih stanja za atom vodonika.

Razvoj kvantne teorije je ipak uticao na promenu Borovog modela atoma. Borov model je vrlo dobar za razumevanje osnovnih osobina pojedinačnih atoma, ali za objašnjenje prirode hemijske veze bio je potreban kvantno-mehanički model. Ovaj model postavio je 1923. god. francuski fizičar Luj de Brolj koji je tvrdio da se elektron ponaša kao čestica i kao talas. Teorijskim razmatranjem našao je analogiju između zraka svetlosti i katodnih zraka (snop elektrona). Prema de Broljevoj hipotezi svakom elektronu, tj. svakoj čestici, može se pripisati talas određene talasne dužine.