Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 
Planete
 

Sadržaj AM

 
planete
DOSADNA VENERA

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

24. mart. 2008.

Svako zna da volim kosmos. Naročito volim solarni sistem, i rado čitam sve što je vezano za najnovija saznanja o planetama i njihovim satelitima.  Ali ako bi trebalo da kažem koja je za mene najdosadnija planeta, to bi svakako, bez razmišljanja, bila Venera. Ne sećam se da sam ikada u poslednjih 10 godina pročitao nešto vezano za nju a da sam se iznenadio. Imam jedan siguran mehanizam da proverim ono što vam pričam – čim nemam želju da posetim neko mesto, makar u glavi, nema ništa od tog mesta: definitivno je dosadno.

Siguran sam da nisam jedini koji takvim očima gleda na "sestru Zemljinu" (moš' misliti!). Da bih proverio svoj karakter, ipak sam pogledao šta se trenutno u svetu piše o Veneri i – zamislite – ima nešto novo! Mislim, nije nešto posebno, ali eto, takva je to planeta, i to ti je ...

Evropska svemirska sonda "Venus Express[1]"  još od 7. maja 2006. posmatra južni pol Venere, i otkrila da je to začuđujuće nestabilno mesto. Neka ogromna struktura, čiji središnji deo liči na uragansko "oko", iz dana u dan se stvara i menja svoj oblik, što naučnike prilično zbunjuje.

 Kliknite na ilustraciju    
venera.jpg (13789 bytes) venera1.jpg (13949 bytes) venera2.jpg (11273 bytes)
Slika je napravljena uz pomoć instrumenta VIRTIS. Struktura se uzdiže na oko 60 km od površine i vidljiva je ovde na talasnoj dužini od 5 mikrometara. Druga slika je načinjena 4 sata nakon prve, a treća sledećeg dana. Vrtlog se okreće svakih 44 sata. Žuta tačka pokazuje gde se nalazi južni pol.

Pomenuto "oko" se nalazi u središtu vrtloga prečnika preko 2.000 kilometara, a otkrio ga je američki "Mariner 10" još 1974. godine. Zanimljivo je da slična struktura postoji i na severnom polu, što se jasno vidi na slikama koje je 1979. poslao "Peoneer Venus".

Naučnici iz tima "Venus Expressa" su ispitivali pomenutu strukturu uz pomoć termalnih, infracrvenih talasnih dužina, pomoću kojih se inače meri površinska temperatura oblaka na planeti. Gledano tim očima, jezgro vrtloga izgleda vrlo svetlo, verovatno indikujući da se u tom regionu ogromna količina atmosferskih gasova spušta na dole, stvarajući depresiju u vrhovima oblaka, i čini čitav region toplijim.

"Pojednostavljeno rečeno, enormni vrtlog je veoma sličan onome što viđamo u kadi kada naglo postimo odvod," duhovito je izjavio Giuseppe Piccioni, zamenik direktora koji obrađuje podatke sa instrumenta VIRTIS (Visible and Infrared Thermal Imaging Spectrometer), zaposlen u rimskom IASF/INAF[2]

Vrtoglava zagonetka

U junu 2006. vrtlog je poprimio oblik sočiva, i po obliku se veoma približio sličnoj tvorevini na severnom polu koji je uočio "Pioneer Venus", ali danas znamo da se vrtlog menja iz dana u dan, iz kruga u krug. Na slikama od 26. februara 2007. se vidi "klasičan" dipolni oblik u sredini vrtloga, kakav se već ranije pojavljivao. Ali na slikama napravljenim 24 časa ranije, središte je izgledalo skoro kružno, pokazujući da su promene oblika vrlo brze.

Dinamika promena može da se vidi na videu. On pokazuje da je vrtlog veoma složen, i da se atmosferski gasovi na različitim visinama kreću u različitim pravcima. http://www.esa.int/esaCP/SEMIZFM5NDF_index_1.html

Šta je uzrok?

Mislim da ni naučnici nisu potpuno sigurni šta uzrokuje ovu ujdurmu. Colin Wilson sa Oksforda kaže: "Jedno od objašnjenja je da se atmosferski gasovi zagrevaju na ekvatoru i penju uvis, ali se na polovima hlade i sunovraćuju dole. Zbog rotacije planete, gasovi se uvrću i izvijaju u stranu."

Dinamička priroda Venerinih vrtloga je slična onima koje imamo na Zemlji, i koje nazivamo uraganima ili harikenima. Svi očekuju da će dalja posmatranja dati bolji uvid u ovu čudnu pojavu na ovoj dosadnoj planeti.

For more information:

Giuseppe Piccioni, VIRTIS co-Principal Investigator, IASF-INAF, Rome, Italy
Email: Giuseppe.Piccioni @ iasf-roma.inaf.it

Pierre Drossart, VIRTIS co-Principal Investigator, Observatoire de Paris, France
Email: Pierre.Drossart @ obspm.fr

Hakan Svedhem, ESA Venus Express Project Scientist
Email: Hakan.Svedhem @ esa.int

Ko ne veruje, može da im piše. Sećam se da sam jednom želeo da saznam nešto krajnje bizarno o "Rosetti", i da o tome nije bilo nigde na internetu. Onda sam našao adrese dvojice šefova misije i onako uzgred im pisao. Zaprepastio sam se kad su mi obojica odmah odgovorila i dala mi podatke o nekakvim baterijama, voltaži, ili tako nešto.

[1] Sonda je zapravo samo donekle apgrejdovana letilica "Mars Expressa". Obzirom da je Venera dvostruko bliža Suncu od Marsa, pojačani su termalni izolacioni sendviči, i izmenjeni su komunikacioni sistemi i električno napajanje. Mnogi instrumenti koji danas rade na sondi bili su razvijeni za letilicu "Rosetta". Čitav projekat je osmislio Kevin Baines iz JPL, koji je učestvovao i u konstruisanju sondi "Cassini" i "New Horizons".

[2] L'Istituto Nazionale di Astrofisica, ili INAF (National Institute for Astrophysics), italijanska naučna institucija koja sprovodi istraživanja u astronomiji and astrofizici.

(26.03.2008.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 
 

relevantni linkovi

Venera Express

Venera Express na cilju

VENUS EXPRESS – PRVIH STO DANA

Venerina atmosfera u haosu!

VENERA-EKSPRES" HITA KA NOVIM OTKRIĆIMA