Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 Astronautika
 

Sadržaj AM
 

 
NSPoint

 
kosmonautika
BURJA
 
nastavak
Prethodna starna  | 1 |  2 |

HRONOLOGIJA LETOVA

1.08.1957. Prvi pokušaj – lansiranje otkazano (konfiguracija 2/1)

Zadatak je bio da se izvrši testiranje rada prve faze buster motora. Zaštitni sistem je otkazao lansiranje zbog kvara ventila OT-155 na jednoj od buster raketa. Raketa skinuta sa platforme, skinuti busteri sa rakete, provereni i ponovo vraćeni.

1.09.1957. Burja let 1 (konfiguracija 2/1)

Zadatak kao iz predhodnog pokušaja. Posle lansiranja su se prerano otvorili usmerivači. Raketa je uspešno napustila lansirnu rampu ali zbog nepravilnog usmerenja okrenula i eksplodirala

30.08.1957. Burja let 2 (konfiguracija 2/3)

Zadatak iz predhodna 2 pokušaja. Otkaz turbo pumpe buster motora u 30 sekundi, opada ubrazanje i dalji let se prekida.

21.03.1958. Burja let 3 (konfiguracija 2/3)

Zadatak iz predhodna 2 pokušaja. Planirano je da let traje 96 sekundi. Let je trajao 63 sekunde. Tokom leta je došlo do više vibracija koje su prouzrokovale nestabilan let. U 60- toj sekundi leta autopilot obara raketu u poniranje.

28.04.1958. Burja let 4 (kofiguracija 1/03)

Masa je redukovana za 30%. Tankovi 2 i 3 punjeni su gorivom a 1 i 4 su ostali prazni. Busteri 100% puni gorivom. Manje izmene izvedene na turbopumpi buster motora. Let je trajao 81 sekundu i otkazan je zbog kvara u električnom kolu koje je dovelo do preranog gašenja buster motora.

22.05.1958. Burja let 5 (konfiguracija 2/01)

Isti parametri kao iz predhodnog leta. Let je trajao 120 sekundi. Busteri su radili normalno i isključili u 90,5 sekundi leta. Brzina letelice je bila 2,95 – 2,97 Mah, visina17300 m. Faza odvajanja prošla normalno. Glavni marsevski motor uključen. Aerodinamički senzori i difuzori radili normalno.

11.06.1958. Burja pokušaj leta – lansiranje otkazano

Zbog problema u jednom od buster tankova sigurnosni sistem otkazao let na 6 sekundi do poletanja.

03.07.1958. Burja let 6 (konfiguracija 3/1)

Posle pokušaja od 11.06.1958. busteri su zamenjeni. Let je trajao 56 sekundi prekinut zbog otkaza kola u autopilotu.

13.07.1958. Burja let 7 (konfiguracija 3/2)

Tankovi marsevske rakete 1 i 4 prazni. Let je trajao 96 sekundi. Tokom odvajanja bustera let je postao nestabilan i nije mogao da dostigne tačku predviđenu za rad marsevskog motora.

10.09.1958. Burja let 8 (konfiguracija1/01)

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Busteri radili normalno. Marsevski motor pokrenut pri brzini 2,95 -3 Mach. U 95 sekundi leta se javljaju problemi sa odvajanjem bustera, protok vazduha kroz marsevski motor postaje asimetričan. javljaju se problemi u potisku. Pada pritisak u tanku 3 marsevskog motora i u 160 sekundi leta on eksplodira.

28.12.1958. Burja let 9 (konfiguracija 2/04)

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Let trajao 309 sekundi (najduže do tada). Raketa je eksplodirala zbog eksplozije u jednom od praznih tankova. Busteri radili normalno. Odvajanje proslo normalno. Brzina 3,3 – 3,4 Mach – veća od očekivane.

20.02.1959. Burja pokušaj leta – lansiranje otkazano

Zbog problema u jednom od buster tankova sigurnosni sistem otkazao let.

29.03.1959. Burja let 10 (konfiguracija 3/4)

Tankovi marsevskog motora 1 i 4 prazni. Let trajao 25 minuta i 20 sekundi. Prelet 1315 km. Busteri i odvajanje radili normalno. Nisu primećene nikakve vibracije. Sistem vaznušnih senzora (SVD) radio nenormalno. Kao rezultat redukcija ubrzanja pre planirane.

19.04.1959. Burja let 11 (konfiguracija2/05)

Lansiranje posle pokušaja 20.02.1959. Jedan buster zamenjen. Let trajao 33 minuta 30 sekundi daljine 1766 km pri brzini 3,15 Mach i visini 17000 m.

2.10.1959. Burja let 12 ( konfiguracija 2/4)

Prvi let sa punim tankom 4 marsevskog motora. Busteri su unapređeni (bez ventila OT – 155) Verzija S2.1150 umesto S2.1100. marsevski motor unapređen RD-012U umesto RD-012. Prva faza prosla bez grešaka. Odvajanje bustera prošlo normalno. Paljenje marsevskog motora na 16800 m pri brzini od 2,87 Mach. SVD senzori radili sa greškom. Donesena odluka da se isključe i nastavi let sa samo astronavigacijom. Postignuta brzina 3,2 Mach Let rajao 10 minuta 17 sekundi. Planirani zadatak izvršen.

05.02.1960 Projekat Burja zaustavljen

Dekretom vlade 138-48 Prekinuti sve radove na projektu 350 (Burja). Test letovi preostalih već gotovih letelica će se izvršiti do kraja godine u tehnološke svrhe.

20.02.1960. Burja let 13 (konfiguracija 10/02)

Izvršen kompletan let sa astronavigacionim sistemom. Raketa uspešno letela 5500 km

06.03.1960. Burja let 14 (konfiguracija10/04)

Planirano da se izvrši kompletan let sa astronavigacijom. Zbog Nestabilnog rada marsevskog motora i velikog napadnog ugla na difuzoru (5-80) let prekinut u 26 minutu. Prelet 1500 km.

23.03.1960. Burja let 15 (konfiguracija 10/03)

Planiran let Vladimirovka – luka Ozerni. Ukupna tezina 97215 kg u marsevskom delu 34680 kg. Marsevski motor upaljen pri brzini 2,85 Mach. Busteri odvojeni pri brzini 3,2 Mach. Astronavigacija uključena orjentacija prema zvezdama ostvarena u 114 sekundi leta. Marsevska faza leta počinje na visini 18000 m Raketa preleće 6500 km rute za 2 sata i 4 minuta na visini između 18000 i 24500 m bri brzinama od 3,2 – 3,15 Mach. U 118 minutu leta je istrošeno svo gorivo. U 121 minutu je dat nalog za samouništenje koji nije uspeo. Let se produžava do pada u 124 minutu.

16.12.1960. Burja let 16 (konfiguracija 10/05)

Izvršen test nove astronavigacione opreme AN- 2Sh koja je imala mogućnost orjentacije i u dnevnim i u noćnim uslovima leta. Izvršen prelet 6425km pri brzini 3,1-3,2 Mach Let je prekinut tek pošto je svo gorivo izgorelo.

Kliknite na sliku
burja6.jpg (50123 bytes)
Vladimirovka, ispitni poligon Burje
 
Burja u letu
 
Neposredno posle uzletanja

U nekim spisima postoji podatak da je Burja napravljena u ukupno 18 primeraka i izvršila 17 letova. Ja nisam uspeo da dođem do podataka o 17 letu niti kog datuma je on obavljen.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

OPIS

Konstrukcija    

OKB 301 S. A. Lavockina

Oznaka Proizvod 350, V-350, La-350
Tip Krilata raketa zemlja-zemlja
Prvi start 01.09.1957

GEOMETRIJA I MASA

  Buster Marsevska
Duzina rakete   m 19,88  
Duzina stepena m 18,9  18
Precnik tela m  1,45 (1,6)  2,2
Rastojanje medju blokovima m 5,2  
Visina rakete m   6,642
Raspon krila m   7,746
Povrsina krila m2   60
Poletna masa kg 7215  
Masa stepena kg  2x27000 13000

MOTORI

Broj motora   2x4 1
Motor S2.1150 (S2.1100) RD 12 U (RD 12)
Potisak 2x 68400 7650
Gorivo azotna kiselina/amini kerozin

LETNE KARAKTERISTIKE

Brzina maksimalna 3,3 Mach
Marsevska 3,1-3,2 Mach
Visina leta   18000 – 24500m
Duzina leta planirana 8000 km
Postignuta 6500 km

 

*****

Izvori i informacije

Bespilotne letelice Ganin/Karpenko/Kolnogorov/ Perrov – Nevski baston 1999
Burja i Buran Zeleznjakov1998
Burja u vazduhu Sevaljev/Fomicev
Krilata raketa Burja Enciklopedija
Burja  Lavockin asocijacija
Dugi put do Burje Jeftijev 1996

 

 Prethodna starna | 1 | 2 | 

(16.04.2006.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaš e-mail:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 
 

AM SCG

 

Buran, letelica snova

***

RUSKI SVEMIRSKI PROGRAM 2006-2015

Kliper

EUROPA KUPUJE RUSKE SVEMIRSKE BRODOVE

NASA plaća mesto za svog astronauta u ruskom "Sajuzu"

RUSIJA PRAVI RUDNIK NA MJESECU!