|
05. 02. 2007.
19. 02. 07. Svako ko je gledao lansiranje Space Shuttlea verovatno je zapazio da se tokom uzdizanja letilica počinje da okreće sve dok se tovarni prostor orbitera ne okrene ka Zemlji. Za to postoje tri razloga, i ovde ću izneti svaki ponaosob.
Prvi faktor se naziva maksimalni dinamički pritisak ili max q. Već nakon jednog minuta leta, šatl dostiže tačku nakon koje pritisak atmosfere ubrzano opada, a ubrzanje rakete dostiže maksimum. Manevar okretanja se izvodi neposredno pre dostizanja max q, zato što takav "naglavce" položaj pomaže u ublažavanju stresa koji teret dinamičkog pritiska stvara na konstrukciju letilice, njene rezervoare i posadu. Drugi faktor o kome treba da povedemo računa jeste taj da svaka Shuttle misija mora da bude lansirana pod tačno određenim azimutom [1], uglom koji će odneti letilicu u pravu orbitalnu ravan. Pošto je lansirna rampa (pa prema tome i sâm šatl) fiksirana, šatl mora da tokom uspinjanja izvede okrećući manevar da bi se postavio u tačno određeni azimutni ugao. Kada bi postojale tehničke mogućnosti da se čitava rampa pre lansiranja okreće, ona bi mogla da zauzme tačno određeni lansirni azimutni ugao, i da se šatl odmah lansira u već pomenutom položaju sa glavama na dole dok postepeno hvata visinu. I konačno, šatlova orbita je takva da je tovarni prostor letilice uvek okrenut ka Zemlji. Takav naglavce položaj pomaže boljoj komunikaciji sa zemaljskom kontrolom leta i dozvoljava instrumentima unutar karga da budu takođe usmerena ka Zemlji, što je jako važno za mnoge eksperimente koji se izvode i dopremaju u orbitu šatlovima. Sigurno je takva pozicija uslovljena i određenim psihološkim potrebama posade, jer im je sigurno draži spektakularni pogled na rodnu planetu sa 300 km visine od neprestanog gledanja hladne i beskraje otvorene vasione iznad njih.
(22.02.2007.)
|
SHUTTLE NA POPRAVNOM ILI U MIROVINU!? MINUTE STRAHA ZA ASTRONAUTE (Space shuttle 2006) Spejs šatl Kolumbija eksplodirao Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena? Da li bi se posada Burana spasla?
|
