kosmonautika Čovek na drugoj strani Meseca

Nedavno je Nasa objavila nove detalje o svom programu povratka na Mesec. Najatraktivniji deo se odnosi na plan spuštanja ljudske posade na drugi, dalju stranu Meseca. A u planu su posete i drugim interesantnim predelima našeg satelita kao što su Mesečevi polovi i planinska područja. Krajem naredne decenije verovatno neće biti ni jednog područja na Mesecu koji neće biti dostupan američkim kosmonautima.

Za ostvarenje ovih planova Nasa planira izgradnju novih, moćnih raketa nosača čiji će  zadatak biti da iznesu matični lunarni brod i lunarni lender u orbitu oko Zemlje gde će, kasnije, drugom letelicom stići i posada.

Lunarni modul na Mesecu (program Apolo)

Realizacija ovih planova očekuje se između 2015. i 2018. godine, s tim što je kasnija godina verovatnija. A pre toga potrebno je da Nasa odradi još dosta na pripremi konačne misije. Pre svega potrebno je detaljno mapiranje celog Meseca, mnogo preciznije i potpunije nego što je to do sada činjeno. U tom cilju, verovatno 2008. godine, će biti poslat put Meseca Lunarni izviđački orbiter. Ovaj orbiter će biti snabdeven, između ostalog, i sa laserskim altimetrom pomoću koga će se kreirati 3D reljef Meseca. Zatim će od 2010. pa nadalje serija letelica biti zadužena za izbor i testiranje mesta za sletanje posade.

Sem ovoga, biće potrebno izvršiti i neke radove na poboljšanju komunikacije između posade i zemaljske kontrole. Ovo je posebno važno za posadu koja se bude spustila na drugu, dalju stranu Meseca, jer ona neće moći da održava direktnu komunikaciju sa centrom na Zemlji. Zbog toga je isplaniran tzv. "lunarni Internet", koji podrazumeva postavljanje više komunikacionih satelita čime će biti obezbeđena pouzdana veza sa bilo kog mesta na Mesecu.

Panorama Meseca u vreme misije Apola 17

Čitav taj posao Američke poreske obveznike koštaće stotine milijardi dolara i pitanje koje već neki postavljaju jeste - koliko su takve misije uopšte potrebne i korisne. Naravno, uopšte ne sumnjamo da će od svega toga najveću korist ipak imati Amerika, ali i nauka čitave planete. Pre svega do sada je bilo svega šeste ljudskih poseta Mesecu i skupljena je solidna kolekcija uzoraka Mesečevog tla. Ali sve te misije su sletale u ravničarska područje, bez puno kratera kako bi sletanje bilo bezbednije. Zbog toga su i skupljeni uzorci uglavnom veoma slični. Radi se o mladim Mesečevih stenama. Međutim, naučnike interesuju i druge stene, one u planinskim krajevima i one s druge strane Meseca i to i jeste jedan od glavnih razloga za posetu tim dalekim Mesečevim krajolicima. Precizno i potpuno poznavanje sastava Meseca doprineće boljem poznavanju istorije same naše planete. Sem toga, misije o kojima je ovde reč imaju zadatak i da pronađu, ukoliko je to uopšte moguće, izvore, tj. zalihe vode na Mesecu. Postoji mogućnost da na polovima Meseca, tj. u dubokim kraterima u koje nikad ne dopiru Sunčevi zraci, postoje izvesne količine zaleđene vode. Takva nalazišta bila bi dragocena za potrebe izgradnje baza na Mesecu.

(23.03.2006.)

vrh

 

AM SCG

Apolo 8

Apolo 9

Apolo 11

Apolo 12

CC/C TRANSPORTNI SUSTAVI

Plan za Mesec