|
12. maj. 2008.
Astronom koji je postao astronaut, i leteo kao specijalista u dve Nasine šatl misije, Ronald Antony Parise, umro je u prošli petak, nakon trogodišnje borbe protiv tumora mozga. Ronov put u svemir je došao kao kruna njegovog rada u Kompjuterskoj naučnoj korporaciji (CSC), gde je pomagao u razvoju letačkog softwerea, projektovanju elektronskog sistema i plana misije za Ultraviolet Imaging Telescope[1] (UIT), jednog od instrumenata u Nasinom ASTRO[2] korisnom teretu. NASA je 1984. odabrala mladog astronoma da leti kao specijalista za UIT teret u misiji STS–61E, koja je lansirana tek u martu 1986. godine. Odlaganje njegovog puta u orbitu bilo je uzrokovano gubitkom šatla Challenger januara 1986. godine. Parise je konačno poleteo u 9–dnevnu posetu kosmosu u misiji STS–35, zajedno sa Jeffreyem Hoffmanom, Samom Durranceom i tri ultraljubičasta teleskopa, čime su postali prva trojica astronauta koji su koristila teleskope u kosmosu. Gledali su kometu Levy, Jupiter, i supernovu u Velikom Magelanov oblaku. Parise je ponovo poleteo sa ASTRO teretom u martu 1995. na šatlu Endeavour. U misiji STS–67, opet sa Durranceom, predvodio je radom na ultraljubičastim teleskopima, koji su tragali za primordijalnim helijumom u međugalaktičkom prostoru. Prikupljeni podaci su dali potvrdu Big Bang teoriji o nastanku našeg kosmosa. Ukupno, Parise je proveo preko 614 sati u kosmosu i prevalio 17 miliona kilometara. Nakon astronautske avanture, vratio se u kompjutersku korporaciju, radeći u merilendskom Goddard Space Flight centru, u oblasti komunikacija u budućim misijama sa ljudskom posadom. Ron Parise je rođen 24. maja 1951 u Ohaju. Diplomirao je fiziku, a 1973. je proučavao i matematiku, astronomiju i geologiju Youngstown State univerzitetu. Prešao je na Floridu i tu je magistrirao (1977) i doktorirao astronomiju (1979). Pre nego što je 1980. prešao u CSC, Parise je za Operations Research Inc. radio na razvoju avioničke opreme i analizama problema u Nasinim misijama. Bio je angažovan i na tumačenju brojnih astronomskih podataka sakupljenih u mnogim zemaljskim opservatorijama, satelitu Copernicus (OAO–3) i International Ultraviolet Exploreru, što je objavljivao u nekoliko stručnih publikacija. Za svoj rad je dvostruko odlikovan Nasinom medaljom. "Najbolji deo posla astronauta je taj što si dobio šansu da učestvuješ u nečemu što je najveća avantura svih vremena. Napustiti rodnu planetu i pogledati na nju odozgo je najuzbudljivije moguće iskustvo!"
(13.05.2008.)
|
|
