|
Novi Sad 18. Septembra u svečanoj sali Rektorata Novosadskog Univerziteta održano je zanimljivo predavanje čiji je cilj bio da novosadskoj intelektualnoj javnosti približi pojmove prostora-vremena i materije, sa osvrtom na najnovija teorijska saznanja iz ove oblasti. Predavač je bio prof. dr Tristan Hubsch sa zavoda za Fiziku Howard Univerziteta, koji je rođen i odrastao u Novom Sadu. Diplomirao je fiziku 1981. godine na Institutu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu. Posle dve godine diplomsdkih studija na Zavodu za Fiziku Sveučilišta u Zagrebu prepisao se na Zavod za fiziku u astronomiju na Maryland University, gde je doktorirao. Od 1992. godine predaje na zavodu za fiziku Howard Univerziteta, gde je 1997. godine proglašen za redovnog profesora. Objavio je preko 80 istraživačkih radova i knjigu iz oblasti fizike visokih energija i teorije superstringova. Teorija o superstringovima veoma teško može da se objasni običnim jezikom, pošto je matematički aparat koji se koristi u ovoj teoriji veoma kompleksan i apstraktan. Profesor Hubsch je ovim predavanjem pokušao i nadamo se uspeo da približi neke osnovne ideje ove teorije, bez preteranog korišćenja matematike i nekih veoma apstraktnih ideja. Na kraju krajeva ipak govorimo o realnom svetu. Što se tiče teorije superstringova prema rečima profesora Hubsch to je teorija koja je veoma blizu ujedinjenoj teoriji, teoriji koja bi uspela da objedini sve fizičke teorije u jednu. Pomoću ove teorije uspeli smo da sjedinimo tri najvažnija pojma prirode PROSTOR-VREME-MATERIJU. Preko Njutnove gravitacije i Lorencovih transformacija do Ajnštajnove teorije relativnosti prevalili smo ogroman intelektualni put, i to je trenutak kada vreme prestaje sa ulogom pasivnog posmatrača događaja i ulazi u arenu koju deli ravnopravno sa trodimenzionalnim svetom, vreme postaje dimenzija. Vreme postaje akter događaja koji se apsolutno ne može isključiti iz naše fizikalne stvarnosti. Kada smo uspeli da stvorimo ovaj četvorodimenzionalni svet, kada smo uspeli da shvatimo prirodu na nivou subatomskih čestica pomoću kvantne fuzike nametao se logičan zaključak o povezanosti i uzajamne zavisnosti ovih fundamentalnih tvorevina prirode.Tada na scenu stupa ideja, koja je kasnije postala opšte prihvaćena teorija KVANTNA GRAVITACIJA, a direktno iz nje i TEORIJA O SUPERSTRINGOVIMA. Bez obzira da li su konačne teorije, ove dve teorije bez sumnje spadaju u veoma vredne intelektualne tvorevine 20. veka. Da li iz njih sledi još opštija teorija na teorijskim fizičarima je da to pokažu. Igor Samardžija (septembar 2003.)
|
